Mato just raised pre-seed Read more
Podcast charts
Published by Galeb Nikačević Hasci-Jare
Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.
On the charts
Every published chart this podcast appears in, in the snapshot behind this page. Each one links to the chart it came off.
The Mato Topic Intelligence Platform does not report this podcast as charting in a published category in this snapshot.
From the feed
The latest episodes published to this podcast’s own RSS feed. Titles and descriptions are the publisher’s.
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Zašto su mediji pod pritiskom i šta to govori o prirodi vlasti? Šta je politika uradila našim medijima? Zašto vlast ne voli političku karikaturu? Zbog čega je rat protiv novinara iskustvo velikog broja novinara? U sredu u 20č vam stiže i poslednja od šest epizoda našeg specijala o medijskoj pismenosti i poverenju u medije. S obzirom na to u kakvoj medijskoj klimi živimo danas i svime onome što se događa u poslednje vreme, poslednja epizoda je tim pre važna i aktuelna. Gošća je prof. dr Aleksandra Krstić, redovna profesorka na Fakultetu političkih nauka u oblastima medijskih studija, novinarstva i medijskog prava. Autorka je knjige "Rat protiv novinara". U njoj se bavi mehanizmima nasilja i političke kontrole nad medijima i preispituje sukob politike i medija, kao i mržnju prema medijima kao globalni fenomen. Razmatrajući kako nadzor nad medijima i kažnjavanje medija i novinara vode u političku instrumentalizaciju medija, a potom u autoritarnu javnu sferu, knjiga Rat protiv novinara razmatra se političku stvarnost u kojoj se novinarstvo doživljava kao pretnja. Epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Kupite knjigu „Rat protiv novinara": https://www.beopolis.rs/shop/rat-protiv-novinara-mehanizmi-nasilja-i-politicke-kontrole-nad-medijima/ Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U novoj epizodi gost nam je Stefan Marković, novinar Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (cins.rs) i autor prvog narativnog podkasta „Tragovi". U pitanju je kombinacija narativnog podkasta, istraživačkog rada i dokumentarnog zvuka koji vam je u prve dve sezone doneo priče o majskim tragedijama i priču o tragediji u rudniku „Soko" u drugoj sezoni. Treća sezona rađena je u koprodukciji sa nama, Agelast produkcijom i donosi vam prvu pravu true crime istraživačku priču u regionu — slučaj nestale devojčice iz Bora, Danke Ilić. U pitanju je otvoren slučaj koji nakon više od dve godine još uvek nema nikakav epilog. Ne znamo gde je nestala devojčica, suđenje još uvek nije počelo, a sama optužnica, procedure institucija i rad policije Srbije su problematični na više nivoa. O tome kako izgleda rad na ovakvom sadržaju, od istraživačkog rada, preko pisanja scenarija, kreiranja zučne slike i dokumentarnog zvuka, pa sve do pronalazaka izvora za dokumentaciju i dokaze, prolaženje kroz sve sa pravnim timom, probijanjem kroz stotine i hiljade stranica dokumentacije, a potom i proveravanje istinitosti svih iskaza, a istovremeno praviti balans između hladnog i objektivnog istraživačkog novinarstva sa dinamikom koju moraju da imaju igrane serije u razgovoru u ovoj epizodi podkasta. Ne zaboravite, na kanalima CINS Srbija i Agelasta, kao i na svim audio platformama gde god da slušate podkaste — prva epizoda je tu! Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Šta je forenzička genetika i na koji način funkcioniše DNK metoda? Koji su sve zadaci jednog forenzičkog genetičara i koji su mitovi i zablude ove nauke kreirani zahvaljujući CSI serijama? Kako se metod DNK profila razvijao kroz istoriju nauke, na kojim principima počiva Institut za sudsku medicinu i kako forenzičari komuniciraju svoju nauku i rezultate sa pravnicima, kako sa sudijama, kako sa optuženima za krivična dela, a kako sa javnošću? Na koji način funkcioniše razrešenje pitanja srodničkih odnosa, identifikovanje lica koja na drugi način ne mogu biti identifikovana i kakvu ulogu je forenzička genetika igrala u Međunarodnom komitetu za nestala lica (ICMP — International Commission on Missing Persons), nakon ratova na ovim prostorima? Ko je bila prva osoba na svetu Od razvoja i istorije nauke, preko pravnih postupaka, pa sve do popularne kulture od javnog suđenja O.J. Simpsonu do najezde detektivskih i CSI serija. Gost u ovonedeljnoj epizodi je prof. dr Oliver Stojković, molekularni biolog, doktor bioloških nauka, redovni profesor humane genetike na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, forenzički genetičar, sudski veštak i rukovodilac Laboratorije za sudsku medicinu „Milovan Milovanović". Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U poslednjoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo irskog glumca Liama Cunninghama, jednog od najcenjenijih karakternih glumaca svoje generacije, kojeg najšira publika pamti po ulozi Ser Davosa Seawortha u seriji „Game of Thrones". Cunningham je na festival stigao pravo iz Budimpešte, gde trenutno snima finalnu sezonu serije „Three Body Problem". U Sarajevu je proveo gotovo čitavu nedelju, a sa njim smo razgovarali o ulozi koja ga je učinila svetski prepoznatljivim: Ser Davosu, moralnom kompasu jedne od najpopularnijih serija ikada snimljenih. Priča nam kako je Davos bio glas publike u seriji prepunoj haosa, korupcije i nasilja, lik koji je postavljao pitanja koja je i gledalac hteo da postavi. Razgovaramo i o dva filma koja su oblikovala njegovu karijeru pre serije „Game of Thrones". O filmu „Hunger" Stevea McQueena, u kojem sa Michaelom Fassbenderom igra scenu dugu dvadeset dva minuta, od kojih je prvih sedamnaest i po snimljeno u jednom neprekidnom kadru. Zatim pričamo o radu sa Kenom Loachom na „The Wind That Shakes the Barley", filmu koji je osvojio Zlatnu palmu u Cannesu, a čiji scenario je Cunningham dobio mesec dana nakon što je završio snimanje. Poslednji deo razgovora posvećen je Cunninghamovom aktivizmu. Jedan je od potpisnika inicijative „Artists for Palestine“, učestvovao je u organizaciji Global Summud Flotile, te iz principa odbija privatno zdravstveno osiguranje jer, kako kaže, za osiguranje već plaća kroz porez, i smatra da svako ko pristane na privatno osiguranje učestvuje u urušavanju javnog zdravstva. Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Zašto gotovo nijednu važnu odluku ne donosimo sami? Kada imamo nekakav cilj koji zahteva donošenje odluka, ponašaćemo se na jedan način. Ako u taj postupak donošenja odluka uključimo još nekoga ko takođe treba da donese odluku u vezi sa tom istom stvari, ponašaćemo se sasvim dugačije. Sada u proces odlučivanja uključujemo i šta će neko drugi da misli. Sada se stvar značajno usložnjava. Upravo to je osnovna tema ovonedeljne epizode — teorija igara. Kako pojedinci, kompanije, institucije i političari biraju strategiju kada postoje konkurencija, ograničeni resursi, rizik i neizvesnost. Ova naučna disciplina je fundamentalno interdiciplinarna. Ona uključuje psihologiju donošenja odluka (JDM, Judgment and Decision Making in psychology), ekonomiju, strateško odlučivanje u raznim oblastima menadžemnta, primenjenu matematiku, međunarodne odnose u politici, kao i aspekte antropologije, teorije kulture... To su samo neke od oblasti koje morate imati u vidu kada želite da razumete, na naučnim temeljima postavite i eksperimentalno pokažete i dokažete određene rezultate prirode ljudskog ponašanja i donošenja odluka. U vezi sa time, ovonedeljna gošća je prof. dr Marija Kuzmanović, redovna profesorka Fakulteta organizacionih nauka na Katedri za operaciona istraživanja i statistiku. Ona je napravila i uveka predmet Teorija igrada na fakultetu, a njena glavna oblast nije samo teorija igara, već šire — matematičko analiziranje odlučivanja: kako pojedinci, kompanije i institucije biraju strategiju kada postoje konkurencija, ograničeni resursi, rizik i neizvesnost. Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U šestoj epizodi sa Sarajevo film festivala razgovaramo o filmu „Tri nedelje posle" reditelja Miroslava Terzića, prema scenariju Vladimira Arsenijevića. Film prati razred srednjoškolaca koji tri nedelje nakon samoubistva školskog druga kreće na ranije planiranu ekskurziju. Putovanje koje bi trebalo da bude bekstvo od svakodnevice postepeno otkriva ono što su svi pokušavali da zataškaju: pitanja krivice, ćutanja i kolektivne odgovornosti. Nasilnici pronalaze nove žrtve, a pitanje šta se zapravo dogodilo sa njihovim drugom ne prestaje da ih prati. Film kombinuje psihološku dramu sa elementima trilera, a svetsku premijeru je imao na 60. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio Europa Cinemas Label nagradu. Za nastanak filma bilo je potrebno deset godina. Sve je krenulo kada je Branislav Trifunović, glumac i producent filma, upoznao majku Alekse Jankovića, četrnaestogodišnjeg dečaka iz Niša koji je 2011. izvršio samoubistvo nakon višemesečnog vršnjačkog nasilja na koje niko nije reagovao. Film je posvećen Aleksi i Mahiru Rakovcu iz Sarajeva, dečacima čije su sudbine ostavile dubok trag na čitavu autorsku ekipu. Sa Branislavom Trifunovićem, Vladimirom Arsenijevićem i Miroslavom Terzićem razgovaramo o nastanku filma i o tome šta ih je držalo na ovom projektu čitavu deceniju. Razgovaramo o spirali vršnjačkog nasilja i šablonima koji se ponavljaju, o kastinzima sa decom tokom kojih su shvatili da mladi nemaju sa kim da razgovaraju o stvarima koje ih zaista muče, o sveprisutnosti nasilja u javnom diskursu i naviknutosti na njega, i o društvenoj pasivnosti koja nastaje kada se na nasilje toliko navikneš da ga prestaneš prepoznavati kao problem. Miroslav Terzić je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih filmskih autora. Njegovi raniji filmovi „Ustanička ulica" i „Šavovi" prikazivani su na uglednim međunarodnim festivalima i osvojili brojne domaće i međunarodne nagrade. Vladimir Arsenijević je književnik, prevodilac, osnivač udruženja Krokodil i najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade u istoriji, za debitantski roman „U potpalublju". Branislav Trifunović je jedan od najpoznatijih glumaca u regionu i producent filma. Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U petoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo članove umetničkog kolektiva Helem Nejse, povodom svetske premijere njihovog prvog dugometražnog animiranog filma „Bruca Braca Bruda Brada: Zombi Apokalipsa". Radnja filma je smeštena u Sarajevo 2045. godine: čovečanstvo je na korak od pobede nad smrću, ali u nekim delovima sveta pitanje parkinga i dalje nije rešeno. Najmoćniji političar jedne sarajevske opštine odlučuje da od starog lokalnog groblja napravi parkiralište, i tu počinje haos koji se pretvara u zombi apokalipsu. „Bruca Braca Bruda Brada" je animirana serija koja je na YouTubeu i društvenim mrežama okupila ogromnu publiku u BiH i regionu. Bruca, Braca, Bruda i Brada su četvorica prijatelja iz Švrakinog Sela koji uvek stoje na istim mestima, rade iste stvari, a kroz svoj mikrosvet progovaraju o svemu što ne funkcioniše u društvu koje ih okružuje, od korupcije i nepotizma do etničkih tenzija i života na margini. Sa ekipom Helem Nejse razgovaramo o filmu, o likovima i društvenom kontekstu koji ih je oblikovao, o generaciji koja je, kako kažu, preskočena, o životu mladih u regionu danas, o Švrakinom Selu kao pozornici i simbolu, i o ulozi humora u suočavanju sa kolektivnim frustracijama i traumama jednog društva. Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U četvrtoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo Nikolu Đurička, jednog od najpopularnijih i najsvestranijih glumaca u regionu, povodom svetske premijere filma „Virus patološke dobrote" reditelja Predraga Ličine. Film je premijerno prikazan sinoć, u okviru 32. Sarajevo Film Festivala. Radnja se odvija u Zagrebu 1983. godine: usred snežne noći, u stan Zorke Vasiljević upada goli muškarac koji tvrdi da je stigao iz 2031. godine sa zadatkom da spreči pandemiju virusa patološke dobrote koja preti čovečanstvu. Zorka je ubeđena da je u pitanju prevarant, ali njegova predviđanja tokom večeri počinju da se ostvaruju. Ličina je scenario napisao prema sopstvenoj istoimenoj priči iz zbirke „Bljuzga u sumrak", a pored Đurička i Hristine Popović u glavnim ulogama, u filmu igraju i Gordan Kičić, Tihana Lazović Trifunović, Goran Bogdan i Rade Šerbedžija. Reč je o prvoj regionalnoj satiričnoj SF crnoj komediji o putovanju kroz vreme, žanrovskoj kombinaciji koja u ovom delu sveta praktično nije postojala. Ličina, poznat po filmu „Poslednji Srbin u Hrvatskoj", napravio je film koji istovremeno parodira našu sadašnjost, jugoslovensku prošlost i zamišljenu budućnost u kojoj bi dobrota mogla biti najopasniji virus. Sa Đuričkom razgovaramo o iskustvu snimanja ovog filma, o specifičnom humoru koji ga čini tako neobičnim u kontekstu regionalne kinematografije, o igri prošlosti i budućnosti koja prožima čitav film, i o široj ulozi humora u današnjim društvima. Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U trećoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala razgovaramo o temi koja se retko pominje, a tiče se čitave regije: zašto se književna dela sa Zapadnog Balkana tako retko adaptiraju za film i serije i šta je potrebno da se to promeni? Region koji je iznedrio neke od najznačajnijih autora i autorki u evropskoj književnosti istovremeno je prostor u kojem je mogućnost adaptacije domaće literature za veliko platno i ekran ostala gotovo potpuno neiskorišćena. Dok na globalnom tržištu raste potražnja za originalnim pričama i intelektualnom svojinom, u našoj regiji su književnost i kinematografija još uvek odvojene discipline koje se sreću tek slučajno, a ne sistemski. Upravo na tom preseku književnosti i audiovizuelne industrije nastao je CineLink Books, program pokrenut u okviru industrijskog dela Sarajevo Film Festivala sa ciljem da poveže izdavače, pisce i producente, te stvori konkretnu platformu na kojoj izdavači predstavljaju knjige producentima zainteresovanim za adaptacije. Naši gosti koji govore o ovoj temi su: - Goran Bogdan, glumac i suosnivač izdavačke kuće „Buna“ - Maša Marković, voditeljka Industry odjela Sarajevo Film Festivala - Jasna Novakov Sibinović, direktorka i urednica u izdavačkoj kući „Geopoetika“ Razgovaramo i o mikrodrami kao novom formatu koji je sve prisutniji na globalnom tržištu, o tome kako se on uklapa u postojeće narativne oblike i filmsku produkciju, kao i o kompatibilnosti knjiga, filmova i serija sa svetom video igara. Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U drugoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo jednu od najvažnijih filmskih autorki u regionu, makedonsku rediteljku Teonu Strugar Mitevsku. Na ovogodišnjem SFF-u prikazan je njen novi igrani film „Mother", prvi na engleskom jeziku, u kojem Noomi Rapace tumači lik Majke Tereze. Film prati pet dana u životu ambiciozne kaluđerice neposredno pre osnivanja sopstvenog crkvenog reda u Kalkuti. Mitevska ne prikazuje sveticu kakvu svet poznaje, već ženu kakva je bila pre nego što je to postala: odlučnu, autoritativnu, spremnu da se suprotstavi autoritetu crkve, ali i punu unutrašnjih protivurečnosti. Veza između Mitevske i Majke Tereze nije slučajna, obje su iz Skoplja, grada u kojem je Majka Tereza rođena kao Anjezë Gonxhe Bojaxhiu 1910. godine, što ovom filmu daje dodatnu ličnu dimenziju. Teonin film „Kada dan nije imao ime" (2017), inspirisan ubistvima kod Smilkovskog jezera iz 2012. godine, dočekan je burno u Makedoniji. Tadašnja vlada Nikole Gruevskog nastojala je da film skloni iz javnosti, Teona je dobijala pretnje, u medijima je targetirana, a prijetila joj je čak i kazna zatvora. Film je u Makedoniji prikazan samo jednom, dok je druga projekcija najavljena tek ove godine. Razgovarali smo i o njenom filmu „Bog postoji, zove se Petrunija" (2019) u kojem žena na Bogojavljenje hvata krst bačen u reku i time izaziva gnev čitave zajednice, o „Najsrećnijem čoveku na svetu" (2022), i o temama koje se provlače kroz njenu filmografiju: položaju žena u patrijarhalnim društvima, toksičnoj muškosti i međuetničkim tenzijama koje oblikuju život ljudi na Balkanu. Teona Strugar Mitevska je počela kao dečja glumica na makedonskoj televiziji, školovala se za grafičku dizajnerku, a zatim upisala studije filma na njujorškom Tisch School of Arts. Njen debitantski kratki film „Veta" (2001) osvojio je Specijalnu nagradu žirija na Berlinaleu. Od tada je režirala sedam igranih filmova, prikazivanih u Berlinu, Veneciji i na festivalima širom sveta. Film „Bog postoji, zove se Petrunija" osvojio je LUX nagradu Evropskog parlamenta. Zajedno sa sestrom Labinom i bratom Vukom vodi produkcijsku kuću „Sisters and Brother Mitevski“. Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
„Poslednji kadar svakog filma znam pre nego što počnem da radim." | Pawel Pawlikowski | SFF Specijal 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevic TikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U prvoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa @SarajevoFilmFestival ugostili smo jednog od najznačajnijih evropskih i svetskih filmskih autora današnjice, oskarovca Pavela Pavlikovskog. Njegov novi film „Fatherland“ otvorio je 32. izdanje SFF-a, nakon što je Pavlikovski za ovo ostvaranje na Kanskom festivalu osvojio nagradu za najboljeg reditelja. Film prati Tomasa Mana i njegovu ćerku Eriku kako 1949. putuju kroz razorenu i podeljenu Nemačku, od „američkog“ Frankfurta do „sovjetskog“ Vajmara. Snimljen u crno-beloj tehnici, kao i Pavelovi filmovi „Ida“ i „Hladni rat“, „Fatherland“ zatvara svojevrsnu trilogiju o posleratnoj Evropi, baveći se identitetom, porodicom, krivicom i pitanjem šta znači otadžbina kada se u nju vraćate posle godina egzila. U karijeri dugoj tri decenije, Pavlikovski je snimio šest igranih filmova i četiri dokumentarna. „Ida“ je 2015. postala prvi poljski film koji je nagrađen Oskarom za najbolji međunarodni film. „Hladni rat“ je 2018. osvojio nagradu za režiju u Kanu i dobio tri oskarovske nominacije. Pavlikovskog sa Sarajevom povezuje duga istorija. Njegov dokumentarac „Serbian Epics“, snimljen 1992. za vreme rata u Bosni i Hercegovini, prikazan je na prvom izdanju Sarajevo Film Festivala 1995, dok je grad još uvek bio pod opsadom. „Hladni rat“ je otvorio 24. izdanje festivala 2018. godine, a Pavlikovskom je godinu dana kasnije uručena nagrada Počasno srce Sarajeva. Audio: Spotify: https://bit.ly/41pqQEQ Apple podcast: https://bit.ly/3UIrtHt Deezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Korać Dizajn: Đurđa Stanković Animacija: Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/ Nikola Petrović https://www.instagram.com/theartofnikolai/ ZABRANJENO JE SVAKO KOPIRANJE I PREUZIMANJE, U DELOVIMA ILI U CELOSTI, BEZ ODOBRENJA AUTORA I PRODUKCIJE KOJA JE VLASNIK MATERIJALA. #agelastpodcast #agelast #sff #serbianpodcast #podcasts #serbia #podkast #galeb #galebvice #galebnikacevic #srbija
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Kada je pre nekoliko godina, zbog ozbiljnog zdravstvenog problema život povukao ručnu kočnicu, Brano se prvi put našao u okolnostima koje su mu naglo oduzele svaku kontrolu nad onime što će se dešavati dalje. Vezan za krevet u borbi koja je intenzivno trajala nekoliko godina, vodio je dijalog sa sobom. Taj dijalog je pretvoren u knjigu koja nosi naziv „Moje dubioze" i koja je objavljena 2025. godine. Danas, godinu dana kasnije, ova knjiga dobija i svoju audio verziju u kojoj će, pored samih priča biti i dokumentarnog zvuka, autentičnih trenutaka iz njegovog života, života benda, ali i trenutaka kada su nastajale neke veoma važne pesme. I tako dolazimo do ključne tačke povoda za razgovor. Pre godinu dana, nakon susreta na jednom od regionalnih festivala, Brano i Galeb su počeli intenzivnije da komuniciraju, a iz toga je nastala ideja da Agelast podkast i Dubioza kolektiv krenu na zajedničku turneju. Da, dobro ste pročitali, Agelast i Dubioza kolektiv na zajedničkoj turneji! Ideja je da turneja bude posvećena promociji audio knjige i promovisanju njenog nedovoljno razvijenog tržišta, ali i želja za eksperimentom. Događaj je zamišljen kao niz neposrednih razgovora uživo gde je publika aktivni učesnik. Segmenti razgovora će biti isprepletani muzičkim nastupom Dubioze. Repertoar će biti drugačiji od onoga što obično sviraju, jer se oslanja na samu knjigu, a među njima će biti i nekih novih pesama. Sva izvođenja će biti akustična. Za početak organizujemo četiri događaja u četiri grada: 16. septembar, Beograd, „KC Grad" 17. septembar, Ljubljana, „Kino Šiška" 20. septembar, Zagreb, „Vintage bar" 23. septembar, Sarajevo, unutrašnje dvorište u blizini kafe bara „Opera". Svi događaji će biti besplatni i na otvorenom. Nema karata, dovoljno je samo da se pojavite. Audio knjiga će takođe biti dostupna besplatno i to 23. septembra tokom poslednjeg nastupa u Sarajevu koji će biti live streamovan na kanalima Agelast podkasta i Dubioze kolektiva. Za sve dalje informacije, pratite nas na svim našim zvaničnim kanalima! Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove: demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2024_01/SG_119_2023_012.htm https://share.google/WCzTKui9oBkKFVhxf https://share.google/QgVZWzubswKypMPxn https://share.google/7MQqMnbDly1f8FQV7 Akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove sa procenom ranjivosti: https://share.google/hYoIneoHzIGgRucHI Strategija zelene infrastrukture: https://share.google/KJkJSemkMNFfJZTU3 URBEL - Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda https://share.google/U6qsJSGfA72NYXvL3 Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Šta je tropska noć? Tropska noć je meteorološki termin koji znači da minimalna temperatura tokom noći ne padne ispod 20 °C. Drugim rečima, čak ni pred zoru vazduh se ne ohladi ispod 20 stepeni. Što se Beograda tiče, klimatski prosek iz perioda 1961–1990. bio je otprilike 10–15 tropskih noći godišnje. U 2017. godini izmereno je preko 50 tropskih noći godišnje, a tokom 2024. i 2025. godine preko 60 tropskih noći u toku godine. Verovatno ste se već navikli na sms poruke upozorenja koje nam stižu od MUP Srbije i Hidrometeorološkog zavoda Srbije na jake i dugotrajne toplotne talase. Brojni urbanisti danas, između ostalog, razmatraju da bi trebalo strateški da se razmišlja i da se gradsko zelenilo zameni vrstama koje će moći da podnesu temperature i klimatske uslove koji nas čekaju u budućnosti. Drugim rečima, strukture gradova, planiranje i infrastrukture moraju da se menjaju, ne samo da bi se prilagodili i ublažili efekte klimatskih promena, već da bi mogli da prežive. Gradovi više ne mogu i ne smeju da budu antropocentrični, to jest, da se odnose isključivo prema čoveku i njegovim potrebama, već kao prioritet moraju da postave celokupnu prirodu, floru i faunu, kruženje materije i protok energije. Unutar tog biodiverziteta humani ekosistem je samo jedan njegov deo. Upravljanje vodama, smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva ili topografija izgradnje i izbor materijala samo su neki od elemenata tih rešenja. Naši gosti ove nedelje su dr Ivan Simić i dr Ana Šabanović koji se bave upravo urbanizmom i prostornim planiranjem sa akcentom na uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje, kao i na unapređenje rezilijentnosti gradova na klimatske promene, sa departmana za urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove: demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2024_01/SG_119_2023_012.htm https://share.google/WCzTKui9oBkKFVhxf https://share.google/QgVZWzubswKypMPxn https://share.google/7MQqMnbDly1f8FQV7 Akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove sa procenom ranjivosti: https://share.google/hYoIneoHzIGgRucHI Strategija zelene infrastrukture: https://share.google/KJkJSemkMNFfJZTU3 URBEL - Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda https://share.google/U6qsJSGfA72NYXvL3 Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Koje životinjske vrste smo izgubili, koje su ugrožene, a koje su kritično ugrožene u Srbiji i zašto? Deluje neverovatno, ali dokument koji se bavi ovim problemom — crvena knjiga sisara — do sada nikada nije objavljena u Srbiji. Opšte je poznata činjenica da više od punog veka industrijalizacije, nezajažljiv apetit kapitalizma, kao i brojni drugi faktori za posledicu imaju ne samo klimatske promene, već i dramatičan nestanak velikog broja životinjskih i biljnih vrsta. Pored samog problema izlovljavanja tu je i svesno, nesvesno, ali svakako nesavesno uništavanje velikog broja staništa. Ekosistemi su vrlo složeni, pa time i najmanje promene u njima izazivaju domino efekat sa posledicama čiju dalekosežnost veoma teško možemo da predvidimo. Ali kako stoje stvari u Srbiji, to jest, u regionu? Šta je sa lokalnom faunom, preciznije — sisarima? Tek je nedavno završena prva crvena knjiga sisara Srbije u kojoj su klasifikovane 102 vrste, a koje su potom, prema međunarodnom standardu IUCN-a (International Union for Conservation of Nature), klasifikovane u šest različitih kategorija ugroženosti, od ranjivih, preko kritično ugroženih do, nažalost, iščezlih vrsta. Naš gost ove nedelje je dr Milan Paunović, biolog i bivši direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Njegova uža specijalnost je mamalogija (proučavanje sisara) sa posebnim akcentom na istraživanje, rad na terenu, zaštitu i biologiju sisara u Srbiji i regionu. Učestvovao je u značajnim otkrićima i praćenju faune i zaslužan je za registraciju nekih novih vrsta. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Od prvih hominina koji su hodali uspravno do čoveka kakav danas postoji, ljudski mozak se utrostručio. Ovo uvećanje je rezultat složenog spleta faktora: od prelaska na mesnu ishranu i termičke obrade hrane koja je oslobodila ogromne količine energije, pa do života u sve složenijim zajednicama u kojima je preživljavanje zahtevalo sve veću kogniciju. Jedan od ključnih mehanizama bila je neotenija, usporavanje razvića mozga koje je rezultat svega nekoliko genetičkih promena, među kojima i jedna duplikacija gena pre oko 2,5 miliona godina koja je usporila migraciju i time omogućila nakupljanje većeg broja neurona, što je dovelo do formiranja složenijeg neokorteksa. Mozak nije evoluirao sam, već se menjao zajedno sa fizionomijom, ishranom i načinom života ljudi. Uspravni hod je suzio karlicu, a rast mozga uslovio je povećanje lobanje, što je porođaj pomerilo u raniju fazu sa nedovršenim razvojem mozga da bi uopšte prošla kroz porođajni kanal. Ovo je ljudsku novorođenčad učinilo bespomoćnijom od bilo kojeg drugog primata. Vatra i kuvanje su nam omogućili da preživimo sa crevima predugačkim za mesojeda, a apstraktno mišljenje da izgradimo moral i velika, složena društva. O evoluciji čoveka, istoriji evolucione ideje od starih Grka do moderne genetike, o esencijalizmu i njegovoj povezanosti sa naučnim rasizmom i diskriminacijom, o ukrštanju ljudi sa neandertalcima i Denisovcima, nastanku morala i pitanju da li smo zarobljeni sopstvenim genima ili slobodni da osmislimo društvo kakvo poželimo — u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa prof. dr Biljanom Stojković. Biljana Stojković je redovna profesorka na Katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na istom fakultetu, a od 1996. godine učestvuje u naučnim projektima iz oblasti evolucione biologije. Na Institutu za biološka istraživanja vodi Laboratoriju za eksperimentalnu evoluciju, koju je nasledila od svog profesora i u kojoj se već četrdeset godina prati evolucija populacije pasuljevog žiška. Autorka je knjiga „Darvinijana: vodič kroz evolucionu biologiju" i „Od molekula do organizma: molekularna i fenotipska evolucija". Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Mihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas, bio je ono što bismo danas nazvali renesansnom ličnošću: matematičar, izumitelj, kriptograf, istraživač, putopisac i ribar koji je živeo i delovao na prelazu iz 19. u 20. vek. Konstruisao je hidrointegrator, analogni računar koji je diferencijalne jednačine rešavao potapanjem tela specifičnog oblika u tečnost, a za ovaj izum je na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. osvojio bronzanu medalju. Osmislio je šifarnik koji je u srpskoj diplomatiji i vojsci korišćen do Drugog svetskog rata, daljinar za artiljeriju čiji je patent navodno otkupila ruska vojska, i uređaj za otkrivanje santi leda na principu odbijanja zvuka, mnogo pre pojave sonara. Rođen je u Beogradu, studirao je u Parizu, gde je i doktorirao, a po povratku u Srbiju osnovao je katedru za matematiku i uspostavio moderan studij matematike na Visokoj školi u Beogradu. Bio je jedan od prvih srpskih doktora nauka u ovoj oblasti i čovek koji je postavio temelje matematičke kulture u Srbiji. Profesuru na Visokoj školi dobio je za jedan glas. Sam je kasnije govorio da bi, u slučaju da nije primljen, odustao od matematike i bavio se ribolovom do kraja života. Ribar je, ipak, ostao i tokom profesorske karijere, ali i nakon nje. Čitav život je proveo vezan za Dunav, čamce i ribarske mreže. Istraživao je i opisivao vrste riba u srpskim rekama, beležio ribolovne tehnike i običaje starih ribara svestan da čitava ta tradicija nestaje, a organizovao je i međunarodne izložbe posvećene srpskom ribarstvu na kojima je izlagao alate, mreže i čamce koje je sam prikupljao. Tridesetih godina prošlog veka odlazi na ekspedicije širom sveta: na Severni i Južni pol, zatim na Karibe, a stigao je i do Indijskog okeana, gde se ukrcao na brod koji lovi kitove, što mu je bio dečački san. S ekspedicija je pisao putopise u kojima je beležio i naučna zapažanja i lične doživljaje. O liku i delu Mihaila Petrovića Alasa, o kontekstu vremena u kojem je Srbija sistematski slala mlade ljude u inostranstvo da se školuju i vrate sa znanjem, o njegovim izumima, ekspedicijama i protivrečnostima, muzejskoj delatnosti u Srbiji, i o tome zašto je matematika jedna od najkorisijih stvari na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Sašom Šepecom, muzejskim savetnikom u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Metamorfoza leptira jedan je od najfascinantnijih procesa u prirodi, a čak ni nauka još uvek ne može da ga razume u potpunosti. Unutar lutke, stadijuma između gusenice i leptira, gusenica se potpuno razgradi, a sve što ostane je tečnost u kojoj su razbacane pojedinačne ćelije. Iz te tečnosti, leptir se izgradi od nule: sva tkiva, svi organi, delovi tela, krila. Nedavni eksperimenti su pokazali nešto još neobičnije: pamćenje gusenice se prenosi na leptira koji iz nje nastane, pa čak i na njegovu sledeću generaciju. Leptiri na Zemlji postoje više od 300 miliona godina, a nastali su u periodu karbona, pre pojave dinosaurusa. Danas su jedni od najvažnijih bioindikatora stanja ekosistema. Na osnovu prisustva ili odsustva određenih vrsta, naučnici sa velikom preciznošću mogu da utvrde kakvo je zdravlje staništa i koliko su ozbiljne posledice intenzivne poljoprivrede, klimatskih promena ili gubitka podzemnih voda. U Srbiji su tri vrste leptira proglašene regionalno izumrlim, a populacije čak i u zaštićenim područjima beleže dramatičan pad. Leptiri su fascinirali ljudske civilizacije i mnogo pre pojave nauke. Starogrčka reč za leptira je psihe, što istovremeno znači i duša. U astečkoj kulturi, leptiri su smatrani dušama najhrabrijih ratnika i njihovo ubijanje bilo je nezamislivo. Nezavisno od kontinenta i epohe, leptiri su u gotovo svim civilizacijama simbolizovali ljudsku dušu i ponovno rođenje. O evoluciji, biologiji, kulturnoj istoriji i ugroženosti leptira, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Milošem Popovićem, lepidopterologom i ekologom iz Zaječara. Zaposlen je kao viši naučni saradnik na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, a doktorirao je na temu populacione ekologije močvarnog mravnika, vrste leptira koju je sa kolegama prvi put pronašao u Srbiji kod Subotice 2012. godine. Jedan je od pokretača aplikacije „Biologer“, najveće otvorene baze podataka o biodiverzitetu u jugoistočnoj Evropi, i koautor predstojeće Crvene knjige dnevnih leptira Srbije. Član je udruženja „Eko Istok“, koje se trenutno bori za zaštitu klisure reke Timok i sprečavanje otvaranja rudnika bakra u neposrednoj blizini UNESCO-vog nalazišta Felix Romuliana kod Zaječara. O Biologer inicijativi: https://info.biologer.org https://biologer.rs Biologer Android aplikacija: https://play.google.com/store/apps/details?id=org.biologer.biologer Izvorni kod Biologer aplikacije: https://github.com/Biologer FB stranica o leptirima: https://www.facebook.com/groups/butterflyserbia Info za ljude koji žele da se pridruže brojanju leptira: https://info.biologer.org/sr_latin/posts/butterflies-15-minutes/ Metamorfoza zajednica za monitoring leptira u Srbiji: https://metamorfoza.substack.com WhatsUp grupa projekta monitoringa leptira u Beogradu: https://chat.whatsapp.com/LSRrYlTIeED8d3Blv65A3j Sajt ekološke inicijative "Timočka buna": https://timockabuna.org Pronađite našeg gosta na društvenim mrežama: https://www.facebook.com/gpopac/ https://www.facebook.com/biologer.team/ https://www.instagram.co...
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Muhammed Muheisen je dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, najprestižnijeg novinarskog priznanja na svetu. Petnaest godina je radio za Associated Press kao jedan od njihovih glavnih fotoreportera, pokrivajući izraelsko-palestinski sukob, rat u Iraku, Jemensku revoluciju, Arapsko proleće, građanski rat u Siriji, izbegličku krizu širom Evrope, sahranu Nelsona Mandele i desetine drugih velikih događaja širom sveta. Časopis Time ga je 2013. proglasio najboljim agencijskim fotografom na svetu. U Srbiju je prvi put došao 2017. godine, kada je u napuštenim skladištima iza Glavne železničke stanice u Beogradu fotografisao stotine maloletnih izbeglica bez pratnje, dece starosti od osam do šesnaest godina, koja su sama pešačila iz Avganistana i Pakistana do Evrope. Drugi put je došao nedavno, na otvaranje svoje izložbe fotografija „Trenuci u vremenu", kojom predstavlja život izbeglica širom sveta. Ključna prekretnica u njegovoj karijeri desila se kada je odlučio da objektiv „okrene na drugu stranu“. Umesto eksplozija i tenkova, fokus je pomerio na fotografisanje ljudi koji nastavljaju da žive usred ratnih sukoba: njihovu otpornost, hrabrost, trenutke radosti koji opstaju i u najtežim okolnostima. Nakon petnaest godina dokumentovanja sukoba, izbegličkih kriza i života u ratnim zonama, Muheisen je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu, zbog toga što, kako kaže, više nije mogao samo da posmatra. Zajedno sa suprugom je osnovao fondaciju Everyday Refugees, kroz čiji rad se danas vraća u zajednice koje je fotografisao, i pomaže im na različite načine. Profesionalni put je nastavio kao fotograf National Geographic-a, gde radi i danas. O odrastanju u Jerusalimu usred sukoba, fotografiji kao terapiji i misiji, ceni koju fotoreporter plaća za izveštavanje iz ratnih zona, iskustvima sa terena, moralnim dilemama, i o tome zašto je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu da bi pomagao ljudima koje fotografiše, sa Muhammedom razgovaramo u novoj epizodi podkasta. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Ovoga puta fokus je na važnosti, održivosti i problemima sa kojima se suočavaju upravo lokalni mediji. Lako je govoriti o centralnim i nacionalnim medijima koji su skoro uvek u fokusu šire javnosti dok se važnost i uloga lokalnih medija često prenebregava u toj jednačini. Sa druge strane, pritisci, finansijski problemi, kao i njihova presudna uloga u informisanosti i koheziji javnog prostora ostaje zanemarena. Kako biti istovremeno finansijski održiv, nezavistan i odgovarati na pitanja lokalnih zajednica u vremenima kada pritisci, posebno u manjim sredinama redovno idu i do interpesonalnog nivoa? Lokalni mediji su najčešće mesto gde buduće velike medijske ličnosti stasavaju, ali se veoma teško zadržavaju u nemilosrdnim tržišnim uslovima. Gosti u ovoj epizodi su nam predstavnici medija iz tri regiona, a to su: 1. Slobodan Krajnović, 021 iz Novog Sada 2. Vitomir Ognjanović, Južne vesti 3. Jovanka Nikolić, Glas Šumadije Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda: 1. Web: https://www.mazda.rs 2. Facebook: / mazdasrbija 3. Instagram: / mazda.rs Svi pauci su otrovni, ali oko 90% njih ima toliko slab usni aparat da ne može da probije ljudsku kožu. Oni koji mogu, svesno kontrolišu da li će pri ujedu da ispuste otrov i u kojoj količini, jer za njegovu proizvodnju troše ogromne količine energije. Paučina, jedno od najvećih čuda prirodne arhitekture, smatra se jačom od čelika, otporna je na bakterije i nerastvorljiva u vodi. Pauci nemaju krila, ali lete, tako što ispuste dugačku nit paučine i puste da ih vetar nosi. Na takav način, mogu da prelete i na stotine kilometara. Pauci su najbrojniji kopneni beskičmenjaci na planeti i nastanjuju sve ekosisteme osim Antarktika. Opisano je više od 53.000 vrsta pauka, a samo u poslednjih 20 godina, u svetski katalog je uneto više od 14.000 novih. U Srbiji ih je zabeleženo oko 750, dok bi stvarni broj trebao da bude mnogo veći, zbog toga što ogromni delovi zemlje nikada nisu sistematski istraženi. Vrste poput crne udovice i tarantule vekovima izazivaju strah i divljenje među ljudima, što je dovelo do stvaranja brojnih mitova i narodnih rituala, ali i do naučnih otkrića koja su još neverovatnija od bilo koje legende. O fascinantnoj biologiji, evoluciji i zabludama koje prate jednu od najstigmatizovanijih grupa životinja na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Gordanom Grbić, biološkinjom i arahnološkinjom iz Novog Sada. Biologiju je diplomirala na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se specijalizovala za zaštitu životne sredine. Doktorirala je na temu paukova Subotičke peščare, gde je sa timom sakupila više 23.000 primeraka pauka i popisala 225 vrsta, od kojih je 30 prvi put pronađeno u Srbiji. Vodila je istraživanja i na Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari, koristeći paukove kao bioindikatore stanja ekosistema i kao dodatne argumente za zaštitu staništa. Jedna je od osnivačica udruženja „Paukovi Srbije“ i trenutno je jedina arahnološkinja u Srbiji, nakon što su svi ostali stručnjaci za paukove napustili zemlju. Saznajte više na sajtu: http://www.paukovisrbije.com/ https://www.facebook.com/paukovisrbije/ Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https:...
Ranking source
Apple Podcasts rankings via the Mato Topic Intelligence Platform.
Observed September 18, 2026. Cached outside the daily freshness window; the positions keep the date they were taken on.
Apple and Apple Podcasts are trademarks of Apple Inc., registered in the U.S. and other countries.
Pairs with
Bring this source into Mato to read its transferable patterns, then turn them into an original show for your own audience.